The Dispossessed

Книгата е многу добра.

Автор е Ursula K. Le Guin. И многу е добра!

(Од википедија) The Dispossessed: science fiction novel by Ursula K. Le Guin. The book won the Nebula Award in 1974, both the Hugo and Locus Awards in 1975, and received a nomination for the John W. Campbell Memorial Award in 1975.[2] It is also notable for achieving a degree of literary recognition unusual for science fiction works.

До овде е добро.

(вики) The story has many themes, as well as the creation of the ansible, an instantaneous communications device that plays a critical role in Le Guin’s Hainish Cycle. (The invention of the ansible places the novel first in the internal chronology of the Hainish Cycle, although it was the fifth Hainish novel published.

Е ова е веќе најсрамното прикажување на содржина на книга во историјата на презентации на книги.
Книгата има многу теми, да, но ниту една од тие теми не е некој интергалактички телефон кој е таму само поради една работа. За да има причина еден Анархист да отиде на Земјата и да види со очи на Анархист како изгледа капитализмот и социјализмот. Книгата е моќна. Замислете човек кој живее во анархија. Нема закони, нема криминал, нема сиромаштија, нема неправда (не е ни совршено ама далеку е подобро), нема религија, нема пари, нема раси, нема народи - има само луѓе. Сите имаат за јадење, пиење, место за спиење, работен ден им е 6 часови, нема криминал, има расна и полова еднаквост и ред други работи. И се функционира добро. Не премногу добро ама добро. Е сега, таков човек доаѓа на место каде што се осеќа туѓ. Искрено, мене ми е тешко да верувам дека главниот лик доаѓа од друга планета затоа што тоа е приказна за нашата планета. Не е тоа некоја измислена планета, измислен универзум, тоа е нашата (сега не веќе толку добра) планета. Ако ликот види весник SF News, тоа е исто како да видел New York News, или, што па да не и Вечер. И така, ликот доаѓа и гледа расна нееднаквост, гледа полова нееднаквост, гледа криминал, убиства, и си размислува додека гледа. Рамислува како Анархист. Му се темни. Не му се верува. Се чуди, вика види чудо овие и хартија пакуваат во хартија. Нема во Анархија брендови, марки, нема ниту пари, нема адвокати, нема полиција, нема влада, нема лоши професии во суштина. Добра е книгата да. Особено ми се допаѓа феминистичката страна на Урсула која ја поздравувам и ја сметам за најздрав тип на феминист кој ја го познавам. Вистински феминист, со гледишта какви што феминистка и треба да ги има (понежниот пол дефинитивно треба да ја прочита книгата). Моќен роман - нема што.

Инаку Урсула Ле Гвин кога почнала да пишува почнала да пишува чисто политички, со оригинал имиња на држави, градови, ама видиш имало еден проблем, не ја издавале. Наводно не била добра. И си отишла Урсула дома, земала текстот и напишала наместо планета Земја, планета Whatever, наместо САД, What State, наместо Русија, That State, наместо држави плнаети, наместо пиштол, Buum, итн. И се вратила кај издавачите и им рекла „Еве ова е СФ роман. Чиста научна фантазија. Може вака?“ И овие виделе, а добро е, нема САД ништо тука, се е во ред, добро е, нема да не застрела ЦИА ако ова го објавиме, и рекле „Се печати уште денес! Ние и претходно ќе печатевме знаеш, многу добра книга знаеш, ама ќе ти беше последен роман знаеш, толку е ДОБРА книгата - ЗНАЕШ.“ - Дијалозите се измислени, дури можеби и не отишла кај истиот издавач, тоа јас малку претерав. Вистината е дека навистина не ја објавувале и навистина си ги преправила првите два-три романи од политичко-социјални, во научно фантастични (како е ова можно - со само менување на имиња на градови, држави, амбалажата во суштина - да создадеш амбиент кој целосно ја опишува Земјата и луѓе да си мислат дека за некои други планети збори, е тоа сакам да знам.)

Туку се зазборев многу - толку е добра книгата.

Tags: , , , ,

Нема Одговор

Одговори на овој пост:

Име *

Епошта *

URL